No Limit Bikers

Sezona je naveliko počela i putujemo, prelazimo kilometre i kilometre, ali malo ko zna sve to da zabilježi i podijeli sve te lijepe trenutke sa ostalima. Zapravo, možda bi smo i umjeli, samo ne želimo da kvarimo tu idilu samog putovanja, sami doživljaj prolaska kroz sve te nove predjele koje oduzimaju dah...

E pa, jedan od nas koji je poznat pod pseudonimumom Charuga ima taj dar da nije sebičan kao, recimo, JA i nije mu teško da stane i slika sve ovo što sam pomenuo gore, i na kraju sve to nama prenese.
Ovo je priča o njegovom prolasku kroz prelijepe Alpe. Gledajte, čitajte, uživajte.

Vec je i dva sata......krecem nazad u Luzern ali neidem autoputem....ajd da prodjem kroz predvorje......sve vreme mi nas Velimlje u mozgu...da je on ovde on bi u Bonadusu skrenuo levo....ja stajem da sipam gorivo pred racvanjem.....gledam zastavu na pumpi....vetar samo sto je ne pocepa.....kako li je gore?????

 Odatle pocinje extra uzani i los put ivicom kanjona.......na mnogo mesta voizite se ivicom provalije...moram da priznam da se ponekad osecam nelagodno...ali tu ima toliko brace na motorima koju treba pozdravljati tako da ushicenost zamenjuje strah a prioda....sta reci predivno.....opet mi u mozgu Velimlje.....kaze covek...jbga ovaj put jre rodjen za enduro...vidis da nema ni asfalta na puno mesta.....a ti oces bas R-a.....he.....pa mora nesto da bude i po mome...uvalio si mi 55 passova, izvora potoka i izletista po okolini u mozak .....a....jos jedno pivo....nego za pravo cudo vetar je ovde stao.....ali nije to jos visina....

Put cesto ide kroz uzane seoske ulice....interesantni su nazovimo bunari ili pojila u centru svakoga sela....idemo dalje.....

 Polako se priblizavam Disentisu ....na putu nailazim na most ustvari tri mosta....zeleznicki....za vozila i stari drveni......koga interesuje vise moze mozda naci na internetu nesto na osnovu table...ja zasada nastavljam put.....

Stizemo do Disentisa gradica koji se prvi put pominje 720 godine a poznat je i po jednom od najstarijih Benediktanskih manastira......zvanicno ovde izvire reka Rajna kod obliznjeg izvora Tomasse...i za nas trenutno najvaznije u podnozju Oberalpa prolaza u Alpima koji povezuje kantone Graubinden i Uri, i gradove Disentis na jednoj i Andermatt na drugoj strani....visok je 2044 mne.
Oberalppass privlaci mnogobrojne motocikliste iz celog sveta kao jedno od kultnih mesta od koga se odvajaju putevi prema drugim Alpskim prelazima sa ove strane.....

 I onda naravno sledi Oberalppass jedan od pasova zbog kojih se i nalazim ovde....Velimlje jesi li tu?....cuti....izgleda da je zadovoljan....
Kada se predje preko passa polako se u dolini ukazuje i grad sa druge strane Andermatt......nego mnogo nesto reklamiraju medvede mora da ih ima tuda.....

 Znaci dosli smo na raskrsnicu juga i severa Svajcarske.........
Idemo dalje....kruzni tok.....desno Furka...levo i pravo....????? Velimlje...gde cemo.....cini mi se da rece levo.......kontriram....ajmo malo pravo pa cemo videti ima li sta.....

Put se penje polako, predeli prelepi...razmisljam dali ce a nesumljam da hoce izmisliti fotografije koje ce docaravati i miris okoline.....ovde se mesaju mirisi posecenog drveta...prirode.....povremeno i zivotinja......sve to pravi izvanrednu atmosferu.....nego kuda li vodi ova uzbrdica...

 I onda nailazimo na: Albergo San Gottardo ili Sankt Gottardpass konaciste za putnike jos od trinaestog veka..nalazi se na visini od 2100 metara iznad mora, prelaz se nalazi se izmedju grada Airola u kantonu Ticino i Gochenen u kantonu Uri.......vec je kasno mislio sam da idem jos dalje ali se sve vise udaljavam a noc mi se bas neceka na tim visinama.....Velimlje se nebuni....zna sta nas ceka u povratku prema Luzernu.....uzivajte u slikama sa Svetog Gotarda...

 Nazalost okrecemo nazad...pravac Furka....
Vracam se istim putem do famoznog kruznog toka...najradije bih isao desno, siguran sam da i tamo ima neko iznenadjenje ali vreme mi ne dozvoljava....jednom cu ako budem imao drustvo ostati gore par dana i lepo obici sve sto nisam.......dakle skrecemo levo...i ubrzo se nalazimo u podnozju cuvenog Furkapassa gde su snimani pojedini kadrovi filma Goldfinger iz serijala o agentu 007.....
To je prolaz u Apima koji povezuje Gletsc glecer Rone u Kantonu Valaisa sa Realpom u Kantonu Uri....
Neki se zale da je na pojedinim mestima prelaz zastrasujuc zato sto je put izuzetno uzak....asfalt los a provalija je odmah pored.....lagao bih ako bih napisao da sam ravnodusan ...evo prolazim ga drugi put i opet bezim od ivice puta...vozim sredinom svestan rizika ako neko izleti velikom brzinom sa suprotne strane...jednostavno jace je od mene....mada na celom putovanju ima onih koji se trkaju po prevojima na ovom delu toga bas i nema.....sreca....

 Polako se penjem gore...polako se dolazi do Tifenbaha, crkvice itd....sta je interesantno na ovom delu ...potoci koji prolaze ispod puta su nabujali sto jos vise pojacava sveukupne utiske lepote....

 Tako stizem i do starog hotela na vrhu prelaza........sa druge strane neodolljiv restoran vidikovac.....bas i nepijem ali kako odoleti i ovde nepopiti pice....mislim na pivo da bi sve bilo u tonu sok mi nekako izlazi iz sablona...motocikla , krivina, prelaza....itd.....
Dok sedim tamo vidim da je vec i 17,30 h. a ima jos da se guli prilicno...temperatura polako krece nanize...vetar je promenjiv, negde je jak a negde pak kao da ga nema kada ste u zaklonu...u svakom slucaju obukao sam i rezervni duks...slikam se na vrhu...pa radosno krecem dalje.....
Osecam se velicanstveno...ovo su neke stvari koje obogacuju zivot i daju Vam volju da gulite dalje.......

 Sa Furke krecemo prema gleceru Rone...nego Velimlje se nesto ucutao......dobro,dobro platicu i ja jedno pivo......
Sa Furkapassa dolazim u mesto koje se zove Belvedere.....selo Gletch je odmah ispod tu se proteze cuveni glecer Rone...na severoistoku Kantona Valais i u centralnim Alpima Svajcarske, Glecer zauzima povrsinu od oko 17km2 i proteze se u duzinu preko 10 kilometara sa prosecnom sirinom od 1 km.
Topi se od sredine 19 veka i procenjuje se da ce se do 2100-te godine potpuno otopiti.....
U Gletchu se put odvaja opet na dve strane.....rado bih nastavio pravo i video sta je tamo ali moram desno prema Grimselu.....vreme tako nalaze...cak se ni Velimlje nebuni...kaze drugi put cemo zajedno nebrini.....

 Dakle skrecemo desno i pravac Grimselpass......
Put prema Grimselu je vijugav...asfalt fenomenalan....jedan BMW M5 mi se nesto mnogo trti.....oduvao sam ga ...asfalt je fenomenalan...u lakat krivinama motor obaram maltene do kraja...par puta mi zadnja guma leluja...bitno je da prednja drzi kako treba......napalio sam se kao majmun.....ceo dan sam vozio po enduro stazama....a onda se javi moj drug Velimlje...kucka me po ramenu.....kaze ...a ko ce da napise putopis i postavi slike ako se sada slupas.....zar ces upropastiti ovako divan dan.....hm...u pravu je jedva se suzdrzavam.....iza ledja nam ostaje sve ono sto sam prosao...put vijuga kao zmija i sa ove strane ima drugu dimenziju..stajem i slikam...opet i opet i opet.....

Izlazim na Grimsel, opet reklamiraju medvedice...opet se mrstim.....
Dakle ovaj pas (2165mne) povezuje dolinu Rone u Kantonu Valeas i Haspital u Kantonu Bern, otvoren je od Juna do Oktobra za saobracaj.....sa Bernske strane vodi kroz divlji krajolik ispresecan sivo zelenim granitom mocnih brana Seeufer......zaboravih da napisem da sve vreme puta tu i tamo mozemo videti mnostvo zicara koje povezuju vrhove i vidikovce sa dolinama.....Na vrhu se nalazi Grimselsee jezero......

 Muvam se tako po vrhu Grimsela, nesmeta mi vise ni vetar....vece je predivno uzivam u vazduhu...u pogledu....cak se i jedan helikopter muva tuda...to mi malo sumljivo i parkiram motor na vrh da imam bolji pogled....
Helikopter kruzi vidim neko komesanje.....dole je zaustavljen saobracaj.....i onda ...slupan motor......jednu osobu odnose helikopterom drugoj se ukazuje pomoc na licu mesta...gledam u vrhove i oblake i molim se da sve bude uredu sa njima....nemogu a da ne pomislim kako je tanka linija i kako je lako preci je...jednog momenta si u raju, drugog u paklu...zahvaljujem se u mislima Velimlju sto me je malopre obuzdao...ko zna da sam nastavio mozda .....no necemo tako......saobracaj je u zastoju...vec je kasno i nema ga puno...ja stojim na vrhu pratim situaciju i pomalo slikam......
Spustio sam se u dolinu.....gledam gume...krajjjjj.......no ocekuje nas jos jedan prevoj na putu prema, da kazemo...kuci.......

.........................znam da sam dosadan ali jos nije kraj.....

 Ubrzo opet krivine dolazimo na Brünigpass, koji povezuje Berner oberland sa Kantonom Obwalden u centralnoj Svajcarskoj.....put je sa dosta tunela koji nisu uvek pravi vec su kao krivine...no sve je lepo osvetljeno i obelezeno....ovaj pass se nalazi na 1008 metara iznad mora, ujedno nas put preko njega vodi do Luzerna....

 Nije atraktivanm kao predhodni na vrhu...brzo ga napustam i uskoro nailazim na predivan vidikovac.....LUNGERN nalazi se na 750 metara nv, u Kantonu Obervalden na jezeru Lungern, predivna priroda predivno mesto za odmor u predvorju Luzerna....
Oko devet sati najzad stizem do zbornog mesta ovde...kafica u kome provodim vreme...ovaj put aparat ostaje sakriven....pijem pice i zurim kuci da sto pre ovo uredim i podelim sa Vama.....

Osecam se fenomenalno...pregrmeo sam bolove ruku i ledja na R-U toga vise nema...samo normalni pozitivni umor.....
Velimlje cuti, mozda je i on malo umoran...podseti me da zavrsim putopis starom izrekom...


...............................NIJE ISTO ZIVETI I BITI ZIV........................

Tema na forumu na LINKU